Felix romuliana

Felix Romuliana




Narodni muzej Zaječar
Dragoslava Srejovića 2
19000 Zaječar

Kasnoanticka palata Felix Romuliana, jedan je od najsjajnijih primera rimskog dvorskog-memorijalnog graditeljstva, zadužbina imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimijana (293-311.g.n.e.). Nalazi se nadomak sela Gamzigrad, 11 kilometara severozapadno od Zajecara. Zbog svojih jedinstvenih arhitektonskih obeležja, ali i zbog lepote i kvaliteta sacuvanih umetnickih dela, podnih mozaika i skulptura, Romuliana je 2007.godine upisana na UNESCO-vu Listu svetske kulturne baštine. Ovaj grandiozni arhitektonski kompleks, opasan bedemom od dvadeset kula, car je po svojoj majci Romuli nazvao Romuliana.

Car Galerije Valerije Maksimijan (293 – 311), zet i savladar utemeljivaca tetrarhije, cara Dioklecijana, jedan je od velikog broja rimskih careva rodenih na tlu današnje Srbije. Uz Konstantina Velikog, Galerije je licnost koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji i u mnogome preusmerila njen tok. Tu je velika licna hrabrost i trijumf nad mocnom Persijom, 298. godine, koja se do tada cinila nepobedivom. Cinjenica koja je, medutim, skoro potpuno izbrisana iz istorijskog secanja, jeste da je, dve godine pre edikta koji je Konstantin izdao u Milanu 313. godine, Galerije u Nikomediji (današnji Izmir u Turskoj) obnarodovao prvi Edikt o toleranciji vera.

Galerije je roden sredinom III veka, u dolini Crne Reke, nedaleko od današnjeg Zajecara. U toj, sa sviju strana zašticenoj udolini, krajem III i pocetkom IV veka, sazidao je svoju zadužbinu. Unutar mocnog utvrdenja jedinstvenog arhitektonskog sklopa, sagradena je palata u koju su utkani raskoš, na trenutke i prenaglašena, kao odraz moci, ali i vanvremena lepota.

Po svojoj lepoti, velicini, ocuvanosti i svetski znacajnim arheološkim nalazima palata nadmašuje ostale spomenike iz tog perioda u Trieru, Milanu, Solunu, Istambulu i Nikomediji. Podovi palate bili su zastrti mozaicima visokog kvaliteta izrade, zidovi ukrašeni raskošnim freskama i oplatama od skupocenog kamena, niše ispunjene skulpturama izradenim od retkog i teško obradivog kamena. To je sve zaloga vecnosti.

Baron S. A. W. von Herder, poglavar saksonskih rudara, u knjizi Bergmännische Reise in Serbie im Jahre 1835, dao je prvi opis i strucne ocene Gamzigrada. Janko Šafarik, koji je 1846. godine preduzeo prvo pravo arheološko rekognosciranje u Srbiji, predložio je da se izvrše iskopavanja arheološkog nalazišta kod sela Gamzigrad. Nakon njega, o Gamzigradu je pisao nemacki geolog A. Breithaupt. Naposletku, austrijski arheolog, istoricar i putopisac Felix Kanitz je, tokom svojih putovanja po Srbiji, privucen magijom ovog mesta, u dva maha, 1860. i 1864. godine, obišao ostatke Galerijeve palate, ostavivši nam crteže i opise u to vreme vidljivih delova bedema i kula. Ti izuzetno znacajni podaci nalaze se u njegovim zapisima o Srbiji, u kojima je istakao da je Gamzigrad „jedan od najsjajnijih spomenika prošlih vremena“ i „jedan od najvecih i najocuvanijih spomenika rimske arhitekture u Evropi“.

Arheološka istraživanja i konzervatorsko – restauratorski radovi na Gamzigradu otpoceli su 1953. godine, na inicijativu tadašnjeg upravnika muzeja u Zajecaru, Vekoslava Popovica. Njegov nekadašnji profesor na Kraljevskoj umetnickoj školi, Ðorde Mano – Zisi, u to doba kustos Vizantološkog odeljenja Centralnog narodnog muzeja u Beogradu, prihvatio je dužnost rukovodioca istraživanja i obavljao je do 1960. godine.

Najdublji trag ostavio je Prof. Dragoslav Srejovic, koji je bio rukovodilac arheoloških istraživanja od 1970. godine pa do svoje prerane smrti 1996. godine. To je doba najznacajnijih otkrica, a jedno od njih – arhivolta sa natpisom FELIX ROMULIANA – izronilo je iz zemlje 1984. godine kao neoborivi dokaz da je Gamzigrad zaista Romulijana, zadužbina koju je car Galerije sagradio u mestu u kome je roden.

Mozaicki tepisi koji su prekrivali podove palate predstavljaju najviši domet mozaicke umetnosti svoga vremena i renesansu mozaicke umetnosti poznohelenistickog razdoblja. Prvo mesto, pripada jedinstvenoj predstavi boga Dionisa, zatim Venatori ( Carski lovci na divlje zveri ) i Lavirint.

Sakralni kompleks na brdu Magura, na oko 1 km udaljenosti od glavne, istocne kapije, sacinjavaju dva mauzoleja, Galerijev i Romulin, dva konsekrativna spomenika u vidu džinovskih tumula i tetrapilon. Na tom mestu je obavljen obred apoteoze, odnosno to je mesto gde su car i njegova majka uvedeni u red božanstva. Kompleks na bru Magura nije samo u svetu jedinstven spomenik, vec ujedno i poslednji svedok ovako obavljenog cina divinizacije vladara i clanova njegove porodice.

Galerijeva smrt, 311. godine, predstavljala je i smrt tetrarhijskog ideološkog kompleksa. Stoga su Romulijana i njen božanski odraz na Maguri poslednje svedocanstvo o pokušaju da se jedna ideja ucini vecnom.

raris logo

Trg oslobođenja bb; 19000 Zaječar

tel/fax. +381 (0)19 426 376
tel/fax. +381 (0)19 426 377

office@visiteastserbia.rs

 

Portal VisitEastSerbia razvio je RARIS u saradnji sa turističkim organizacijama regiona